Desanka Maksimović


Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. u selu Rabrovici, u okolini Valjeva. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Brankovini i Valjevu. Posle Prvog svetskog rata upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu gde studira svetsku književnost,opštu i istoriju umetnosti. Kada je 1923. god. diplomirala postavljena je za suplenta u III ženskoj gimnaziji u Beogradu. Jednu godinu je provela na usavršavanju u Parizu kao stipendist francuske vlade. Kratko radi u učiteljskoj školi u Dubrovniku i onda prelazi u Beograd gde kao profesor radi u I ženskoj gimnaziji. Početkom Drugog svetskog rata dobija penziju, ali se u službu vraća 1944. i u istoj školi ostaje do konačnog penzionisanja, 1953. Preminula je 1993. godine. Sve pesme Desanke –Maksimović su razvrstane u sledeće pesničke krugove:
Intimističke pesme – To su pesme o mladosti, čežnji, samoći, devojačkoj strepnji i strahu od onoga što bi moglo ubiti iluziju o čistoj, idealnoj ljubavi.One su ostvarenja iz pesničkih knjiga «Pesme» i «Zeleni vitez».
-Pesme o zavičaju i svetu u njemu- jednoj od svojih pesama dala ime «Pesnik i zavičaj»
-Pesme o prirodi kao idealnom i beskrajnom vrtu-Desanka ide u prirodu sa punim poverenjem, sa mirom u duši, predano, intimno. Priroda za nju je lepota, radost, sloboda.Jednom rećju, poezija Desanke Maksimović je poezija prirodnoga.
-Pesme o rodoljublju i socijalnim motivima- Njeno rodoljublje podrazumeva i Brankovinu, staze i proplanke, reke i livade, nebo i pticu nad gorom, igre i smeh dece u slobodi, veru i jezik, pretke i potomke, istoriju, sve priče i pesme…
-Pesme o životu, prolaznosti i smrti- Knjige- «Nemam više vremena»,»Ničija zemlja».Sve počinje da liči na jedno veliko spremanje pred konačan odlazak;sve ima oblik opraštanja i potpunog mirenja sa onim što će doći.
-Pesme o detinjstvu.
-Pesme o čovekoljublju

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s