Archive | август 2012

Pipi na putu

Putujući čitam poeziju, preporučujem!

Miroslav-Mika Antic 

Drugarska pesma

Ništa ti ne razumeš,
moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Da znaš kolike sam noći
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.

Ti si za mene još uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.

Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve sto umem
ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam polupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi tvoj život
i dani valjani bili.

Danas kad rođendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.

Možda još nije kasno.
Jednom se mora sve reći:
i drugarski i tužno
i grubo i srneći.

Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svađao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče
i tu sam najviše pogrešio.

Četrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem
i dušu i glavu i leđa?

Hoću da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
„Tata, škripi u braku…
na poslu… daj za džeparac…“
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.

Ne čestitam ti rođendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda,
a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem
reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek
na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života
– moram i razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.
To za dečake nije.
Al sutra, odrasli prinče,
videćeš kako se bije.

 

Pipi u Boru, treći deo

Evo me drugari!

Bila sam gost Adama,  Fedora,  Aide,  Maje,  Dragana  i neću sve da ređam, možda nekog ne spomenem, da se ne uvredi.  Svi žive u istoj zgradi i lepo se igraju.

Aida mi pričala da je njen pradeda  došao davne 1905. godine u Bor;  kao najbolji rudar,  pozvao ga Đorđe Vajfert.  Rudarsko naselje je raslo, došli su i Milovi prababa i pradeda.  Grad se širio,  rudnik je jačao. Brujale su po celi dan mašine, kako se   rudnik širio, tako je i naselje  preraslo u grad  1947. godine.

Posetila sam Sabor folklora  u  Šarbanovcu,  pogledajte i vi.

Sa Fahretom se bućnula u Borsko jezero.

Posetili njenu baku u Brestovačkoj banji,  videli  konak kneza Miloša, izgrađen

1837. godine , turski hamam  i dvorac Aleksandra Karađorđevića.

Nismo stiglie da posetimo  Zlotsku pećinu,  moram se vratiti u ovaj  živopisno  kraj, obećavam!

Pipi u Boru

Drugari, 

 Stigla sam u prestonicu bakra, Bor. Moram malo da predahnem, nosila sam mog konjića.

Bor je udaljen je 30 kilometara od Zaječara. Nalazi  se u Timočkoj krajini u neposrednoj blizini Brestovačke Banje, kao i u neposrednoj blizini Borskog jezera i planine Stol.  

 Bor je jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi.
Grad je osnovan 1945. godine, a samo naselje negde oko 1800. godine. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Pipi u Zaječaru, treći deo

 Drugari,

Da li ste znali da je Zaječar, grad  rock’n’rolla?  Od 1966. godine održava se festival rock’n’rolla, Gitarijada, ove godine od 9. 8. 2012. Dođite, čekamo vas!

Kako mi se dopao Bard srpske glumačke scene, Zoran Radmilović! Rođen je u Zaječaru 1933. godine. Takođe,  pozorište organizuju pozorišni festival „Dani Zorana Radmilovića“.

NIKOLA PAŠIĆ, najznačajniji  srpski političar i državnik,  rodio

se u Zaječaru 1845. Bio je član državnog saveta, potom ministar inostranih dela i predsednik vlade. 

Šta znate o hajducima?

Nisam ni ja znala da je  Hajduk Veljko Petrović, ustanički vođa, najslavniji vojvoda i komandant iz Prvog srpskog ustanka.  1803. godine pobegao u hajdučku četu čuvenog hajdučkog harambaše Stanoja Glavaša.  

Gospodine Nilsson,  idemo dalje. Na koju ćemo stranu?  Javićemo se, drugari!