Archive | септембар 2013

Neke od najboljih indijanskih mudrosti

1. Ustani sa suncem i pomoli se. Moli se sam. Moli se često. Veliki Duh će slušati, ti treba samo da govoriš.

2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljene duše. Moli se da pronađu rukovođenje.

3. Traži sebe, kroz sebe. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj – drugi mogu ići sa tobom, ali ne mogu ići umjesto tebe.

4. Ophodi se prema gostima sa puno pažnje. Posluži ih najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, ukaži im čast i poštovanje.

5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zarađeno ni dato. Nije tvoje.

6. Poštuj sve što postoji na Zemlji, bilo ljude, bilo biljke.

7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i riječi. Nikada ne prekidaj nečiji govor, ne izruguj se i ne ismijavaj ga. Svima daj pravo na lično izražavanje.

8. Nikada ne govori loše o drugome. Negativna energija koju time odašilješ u univerzum vratiće ti se višestruko.

9. Svi ljudi griješe. Sve greške mogu biti oproštene.

10. Negativne misli uzrokuju bolesti tijela, duha i uma. Vježbaj optimizam.

11. Priroda nije naša, ona je dio nas. Ona je dio naše svjetske porodice.

12. Djeca su sjeme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih mudrošću i životnim lekcijama. Dok odrastaju, daj im prostor da rastu.

13. Izbjegavaj ranjavanje tuđih srca. Otrov tog bola vratiće se tebi.

14. Budi uvijek iskren. Poštenje je ispit volje u ovom univerzumu.

15. Budi uravnotežen. Tvoje umno ja, duhovno ja, tjelesno ja i emocionalno ja – sva trebaju da budu podjednako snažna, čista i zdrava. Vježbaj tijelo da ojačaš um. Bogati se duhovno da izliječiš emotivne rane.

16. Svjesno odlučuj o tome ko ćeš biti i kako ćeš reagovati. Budi odgovoran za svoja djela.

17. Poštuj privatnost i lični prostor drugoga. Ne diraj tuđe vlasništvo, a posebno svete i religijske stvari. To je zabranjeno.

18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima ako nisi prvo pažljiv prema sebi i ne pomažeš sebi.

19. Poštuj tuđa vjerska uvjerenja. Svoja uvjerenja ne nameći drugima.

20. Dijeli svoju sreću. Učestvuj u davanju milostinje.

http://tuzlanski.ba/mix/mix/9419-pouno-neke-od-najboljih-indijanskih-mudrosti.html

Najčešće greške u vaspitavanju dece

Svi smo prošli kroz razne situacije sa našom decom i dobro znamo da postoje i momenti kad naše disciplinske tehnike baš i ne funkcionišu. Možda ste preterano umorni i možda postoje bitke koje nisu vredne borbe, ali ponekad bi trebalo pokazati ko je roditelj, a ko dete.

Najčešće greške u vaspitavanju dece
Ne lažite dete

Postoje situcije u kojima roditelji ne uspevaju da pronađu drugi način na koji bi nagovorili dete da bude poslušno. Možda žurite na posao, a vaš mališan ne želi da ide u vrtić i celo jutro slušate plač. Vaše dete odbija da ode na spavanje ili ne želi da jede povrće… Možda mislite da je najbolje da ga zastrašite nekom od nerealnih laži: „Ako ne pojedeš svoje povrće, doćiće vuk iz priče da te pojede…“ Ovakve rečenice se često ucrtaju deci u pamćenje i ona ih kasnije mogu koristiti dok su u vrtiću, ili se igraju sa drugom decom, bespotrebno plašeći ostalu decu. Ovakvo ponašanje vašeg deteta može da ga dovede u nezgodnu situaciju, a i vas zajedno sa njim, u slučaju da su laži kojima ste se koristili bile veće i samim tim strašnije za dete.

Ispunjavajte svoja upozorenja

Ako želite da vas deca nikada ne slušaju – pretite im, ali ne ispunjavajte svoje pretnje. U parku, vaše dete konstantno baca pesak na stazu i ostalu decu. Možete zapretiti detetu da prestane ili ćete otići kući, u slučaju da to ne uradite, vaše dete će nastaviti sa istim ponašanjem.

Nije zabavno biti strog roditelj, ali ako je dete neposlušno za to bi trebalo da snosi posledice. Kada samo ponavljate: “Ako ne prestaneš da razbacuješ pesak uzeću ti koficu“, ali to i ne uradite, nećete zaustaviti neprihvatljivo ponašanje. Ono što vaše dete čuje jeste da može da nastavi da radi to što radi sve dok ga mama ne natera da prestane.

Dajte detetu upozorenje, a zatim, ako vaše dete nastavi sa neprihvatljivim ponašanjem, blago ga kaznite. U slučaju da bez obzira na upozorenje dete i dalje radi istu stvar, jednostavno ga pokupite i idite iz parka. Sledeći put kad budete na igralištu, ako počne da se ponaša na isti način, podsetite ga: „Sećaš se kad smo morali da odemo iz parka, jer si se tako ponašao? Nadam se da danas nećemo morati da uradimo isto.“

Tata koji popušta

Ponekad su očevi nesvesni da narušavaju vaš autoritet time što ne uspevaju da odole tim slatkim malim stvorenjima. Ako vašem detetu iznesete zajednički stav, ono se neće samo bolje ponašati, već ćete izbeći i ulogu negativca. Ako vi i vaš muž koristite različite načine kažnjavanja i to je u redu, dokle god dete snosi posledice za određeno ponašanje. Dok vas dete ne sluša, napravite zajedno listu pravila i razgovarajte o opcijama.

Prečesto podmićivanje deteta

Možda vaše dete i ne voli baš mnogo da jede, pa mu nudite parče čokolade, ako pojede povrće i piletinu iz tanjira. Budite oprezni, ako se prečesto budete koristili ovom metodom, ono može početi da vas kopira i da vas ucenjuje: „Poješću sve, ako ću posle dobiti čokoladu.“

Svima nama je ponekad potreban dobar mito kako bismo nagovorili dete da pođe u nabavku sa nama, sedi mirno za ručkom, ili se tiho igra dok odgledamo omiljenu seriju. Stručnjaci tvrde da je podrška i naglasak na dobrom ponašanju bolji način vaspitavanja. Umesto da detetu ponudite novu igračku zato što je mirno sedelo tokom ručka kod bake, recite mu kako ste ponosni na njega i koliko vas čini srećnim. Ne podcenjujte moć razočarenja. Recite detetu da ste jako tužni što je razbilo poklon koji vam je tata dao i ono će se osećati neprijatno zbog svog ponašanja. Možda ćete se u trenutku osetiti kao loš roditelj, ali vi zapravo pomažete detetu da razvije savest.

Ne kršite sopstvena pravila

Možda blago udaranje deteta po rukama i ljut odgovor dobro funkcionišu kad je vaše dete neposlušno i kad se igra sa nečim što bi moglo da slomi, ali nemojte se iznenaditi ako vam vaspitačica skrene pažnju da vaše dete udara drugu decu kad mu uzmu igračke ili stanu u red ispred njega.

Ne samo da deca imitiraju vaše ponašanje, već se često i pozivaju na njega. Pripazite da ne kršite sopstvena pravila koja ste postavili, jer će se dete svaki put pobuniti kad očekujete od njega da ih poštuje.

Nemojte se iznervirati

Briga o malom detetu zahteva mnogo strpljenja. Možete se naći u situaciji da ako počnete da vičete na svoje dete ono vas jednostavno pošalje u vašu sobu. Dajte sebi dozvolu da se malo distancirate od situacije.

Udahnite duboko, izbrojte do deset i bićete mnogo efektivniji kao roditelj. Izađite iz sobe, ako je vaše dete sigurno, a ako smatrate da ne možete da ga ostavite samo, zajedno promenite prostoriju. Promena ambijenta će pomoći i vama i detetu da se smirite. U slučaju da je vaš muž kod kuće, prepustite mu kormilo. Ne zaboravite da su deca eksperti u iritiranju svojih roditelja, ali ako možete da izbegnete da situacija eskalira davajući jedno upozorenje i odmah potom kaznu, možda ćete uspeti da ostanete mirni.

Ne čekajte previše dugo

Ne čekajte previše dugo na kaznu, jer se deca ne sećaju šta su pogrešila već sat vremena nakon učinjenog dela, a pogotovu ne sutradan. Na primer, ako vaše dete udari dete sa kojim se igra igračkom, ne otkazujte sutrašnje druženje, već jednostavno oduzmite mu igračku.

Duga objašnjavanja i prepirke

Neki roditelji često provedu sate objašnjavajući detetu kako je dobra ideja da ode na spavanje, jer ga sutra čeka naporan dan kod bake. Koliko god ovo bilo primamljivo, malo dete ne može da razume šta pričate i vrlo je moguće da pričate u prazno.

Deca nisu male kopije odraslih ljudi. Duga objašnjenja i uputstva jednostavno ne dopiru do njih. Recite detetu jednostavno da nema kolača pre večere i preskočite deo gde mu objašnjavate da će slatko utoliti glad i da neće moći da večera. Izražavajte se rečima i izrazima koje dete može da razume.

Vraćanje na pravi put

Opomenuli ste dete, ali niste ispunili pretnju. Vikali ste na dete, jer se ono dralo na vas. Prevaziđite to. Svi mi pravimo greške. Objasnite detetu da ste svesni da ste napravili grešku i da bi trebalo svi da se potrudite da poštujete pravila.

Usporite, čak iako osećate da bi trebalo potpuno promeniti način vaspitavanja. Izaberite dve najznačajnije stvari i počnite od njih. Ne opterećujte dete sa previše novih pravila. Popričajte sa svojim detetom dok je ono mirno, kako bi znalo šta očekujete od njega.

Budite taktični. Recimo da vaše dete plače svako jutro zbog doručka. Dajte mu dve opcije – na primer: jaja ili sendvič. Na taj način će ono imati osećaj da može da bira.

Dajte mu malo vremena. Potrebno je vreme kako bi se loš obrazac ponašanja promenio. Ako budete dosledni, vremenom će dete popraviti svoje ponašanje.

Možda će biti potrebno deset ili dvadeset puta, ali na kraju će ono shvatiti.

– See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Najcesce-greske-u-vaspitavanju-dece.a-200918.295.html#sthash.NS1sSIR9.dpuf

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/drustvo/Najcesce-greske-u-vaspitavanju-dece.a-200918.295.html

Razvoj crtanja kod dece

Razvoj crtanja kod dece

Uz pomoć dečjeg crteža se može mnogo toga saznati o detetu. Pomoću crteža dete prikazuje svoj svet. Crtež otkriva njegov karakter, želje, strahove i način na koji doživljava stvarnost. Crtež je i najneposredniji način kojim dete komunicira sa odraslima. Kroz ono što dete nacrta pratimo njegov intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj, ali saznajemo i kako se odnosi prema okolini, njegov stav prema svetu i slično. Detetu je bitno da prikaže ono što je dominantno, što je njemu lično važno, ne brinući o tome kako to izgleda.   Dete crta ono što je shvatilo i usvojilo a njegov crtež je odraz njegovog mišljenja i zadovoljava sve njegove kriterijume.

Razvoj crtanja

Već oko 15. meseca deca uzimaju olovku u ruku i ti prvi crteži jesu škrabotine, ali dete uživa u samoj činjenici da može motorički da se izrazi. Ovo žvrljanje nikako ne obeshrabrivati, to je period dečjeg istraživanja i vežbanja koordinacije između ruke i oka. Spontano dolaze do osnovnih oblika, razvija se repertoar linija i oblika, mada mogu i dalje nastaviti sa žvrljanjem.

Prvi oblik koji nastaje nakon šaranja je krug. Iz prvobitnog oblika koji dete nacrta( krug), najčešće se diferencira čovek ili životinja. Sa 2 godine teže prikazivanju kretanja, takođe kroz linije i osnovne oblike. Prvi crtež ljudske figure, poznat pod nazivom ”punoglavac”, javlja se u proseku na uzrastu od 2,5 godine. Iz kruga koji predstavlja glavu polaze dva linije koje označavaju i trup i noge. Dete crta ono što najpre uočava, delove koji su najdominantniji i najbitniji za njega.  Ne vode računa o proporciji i veličini. Sa tri do četiri godine dete pri crtanju ljudske figure noge znatno produžava i iz njih se nastavljaju ruke. Sa  5 godina diferencira se trup, crtaju više delova tela- šake, stopala, odeću.

Little Pencil free creative commons

Malom detetu je inače dobro poznat izgled čoveka i ono može da pokaže brojne delove tela. Međutim, da bi dete nacrtalo čoveka, pre svega mora da otkrije koji se delovi obično crtaju. Potom, dete treba da nauči kako da nacrta svaki deo i da tokom crtanja zna redosled delova, da ih se seti i da zna gde treba da umetne svaki deo u odnosu na druge delove. Da bi to bilo urađeno u kontinuitetu, bez ičijeg pritiska, po redosledu, dete mora da ima zrelu organizaciju vizuelnih i perceptivnih puteva i posebno dobru kontrolu finih pokreta ruke i prstiju. Takva složena koordinacija znanja i veštine treba da je u saglasnosti i sa ostalim mentalnim sposobnostima, primereno uzrastu. Od pomoći mogu biti vežbe precrtavanja, diktiranje delova tela od strane roditelja,  dodavanje ruku, nogu i sl. na postojeću šemu tela, ali sve to u skladu sa detetovim razvojem i bez pritiska. Ipak deca sama dolaze do napretka i promena kada za to budu spremni, sa razvojem grafomotorike i vizuo-perceptivnih sposobnosti.

U dečjem crtežu svaki deo čovečjeg tela ima svoju evoluciju. Na primer, oči su u početku predstavljene tačkom, pa polukružnom crtom i najzad potpun krug. Usta se javljaju posle očiju a ranije od nosa i ušiju. Vrat i ruke u početku ne postoje. Kasnije se pojave prsti u neodređenom broju, dok dete ne nauči da računa. Trup u početku sasvim nedostaje. Noge su sastavni deo svakog crteža. Polako počinju da vode računa o proporcijama. Žele da ono što je nacrtano bude prepoznatljivo. Vremenom se razvija prostorni raspored, perspektiva, dubina, udaljenost, sve više detalja na crtežima. Deca razvijaju šemu za svaki predmet. Crtaju ono što znaju, crtež je odraz njihovog znanja o objektu, nastao na osnovu unutrašnjeg modela koji poseduje ključne informacije za detetov pojam o objektu. U periodu od 6. do 10 godina detetov rad je najbliže umetničkom talentu. Njihovi crteži se odlikuju jednostavnošću, lakom ritmičkom linijom i harmonijom boja. Dečji crteži iz ovog perioda ukazuju na opštu obdarenost.S vremenom, otprilike u desetoj godini, dete postaje kritičnije prema svojim crtežima, teži realizmu, i radovi postaju manje spontani. Mnoga deca se obeshrabre i prestaju da crtaju, osim ako nemaju dovoljno podsticaja i prilika za dalji razvoj veština. Škola izgleda da na neki način, zna da uguši dečje stvaranje.

Roditelji ne primećuju odmah određen nedostatak znanja i veštine kod deteta. Međutim, neprimećivanje u toku nekoliko meseci dovodi do problema kao što su: potpuno izostavljanje delova figure, veoma veliki pritisak olovkom na hartiju ili jedva vidljiva linija, neznanje oko smeštanja odredenih delova tela kao i njihovo crtanje, poremećaj koncentracije i pažnje i slično. U tom slučaju, deca će da pribegnu crtanju za njih najjednostavnijih oblika kao što je lopta, sunce, neka jednostavna kuća i slično. Ona otvoreno kažu da ne znaju da nacrtaju ljudsku figuru. Oštecenje koje se javilo u predstavljanju ljudske figure, najčešce dovodi do problema u oblikovanju slova i pisanju u školi. Takođe, primaran problem se nalazi u odsustvu takozvanog senzomotornog i saznajnog dela razvoja sopstvenog tela. Dete nema adekvatnu ni potpuno formiranu predstavu tela. Često, uz taj osnovni problem, dete ne zna strane tela, ne poznaje sve delove tela, nije opredeljeno u izboru ruke (leva ruka ili desna ruka), što veoma utiče na usporavanje i oštećenje intelektualnog razvoja.

Jara Petković

Pedagoški asistenti

PRAVILNIK

O PROGRAMU OBUKE ZA PEDAGOŠKOG ASISTENTA

                                                                („Sl. glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 11/2010)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuje se program obuke za pedagoškog asistenta (u daljem tekstu: program obuke).

Član 2

Program obuke za pedagoškog asistenta ima za cilj da se lice osposobi za samostalno obavljanje poslova pedagoškog asistenta.

Program obuke sadrži uvodni modul, šest obaveznih modula i četiri ponuđena izborna modula od kojih je kandidat za program obuke u obavezi da izabere dva.

Program obuke za uvodni modul izvodi se u trajanju od pet dana, a za šest obaveznih i dva izabrana modula u trajanju od godinu dana.

Uvodni modul ima za cilj da pripremi pedagoškog asistenta za rad u predškolskoj ustanovi, odnosno školi.

Nakon pohađanja uvodnog modula lice dobija potvrdu, na osnovu koje stiče pravo da konkuriše na radno mesto pedagoškog asistenta.

Nakon prijema u radni odnos, na radno mesto pedagoškog asistenta, predškolska ustanova, odnosno škola upućuje lice na pohađanje obaveznih i izbornih modula programa obuke.

Šest obaveznih modula imaju za cilj da osposobe pedagoške asistente za: rad sa porodicom, saradnju sa spoljnim saradnicima, organizacijama i institucijama, pružanje podrške zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama, pripremu i realizaciju nastavnih aktivnosti, razvoj i bezbednost dece.

Izborni moduli imaju za cilj da osposobe pedagoškog asistenta u pružanju podrške i pomoći: deci i učenicima u razvoju jezika i socijalnih veština neophodnih za uspešno školovanje, deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci i učenicima iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne zajednice, uz uvažavanje specifičnih obeležja kulture i tradicije.

Svaki modul uključuje teorijski deo, primenu znanja u okviru programa obuke i praktičan rad u obrazovno-vaspitnoj ustanovi. Lice koje pohađa program obuke koristi svoje radno mesto za obavljanje praktičnih aktivnosti programa obuke.

Svaki modul iz programa obuke iskazuje se brojem ESPB bodova, a obim obuke izražava se zbirom ESPB bodova. Ukupan zbir bodova programa obuke iznosi 36 ESPB.

Nakon završenog programa obuke lice dobija uverenje o pohađanju programa obuke za pedagoškog asistenta, ukoliko je pohađalo uvodni modul, šest obaveznih modula i najmanje 80% programa obuke za dva izborna modula.

Program obuke počinje 1. juna svake godine.

Član 3

Lice koje konkuriše za pohađanje programa obuke za pedagoškog asistenta mora da ispunjava sledeće uslove:

1) stečeno srednje obrazovanje;

2) poznavanje romskog jezika ako radi sa decom, učenicima i porodicama iz romske zajednice, u skladu sa Zakonom.

Član 4

Programom obuke pedagoški asistent se osposobljava za poslove koji se, posebno odnose na:

1. Kontinuirano unapređivanje rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, naročito u:

1) staranju da redovno pohađaju vaspitno-obrazovni i obrazovno-vaspitni proces, da imaju neophodan pribor i da redovno rade domaće zadatke,

2) pružanju pomoći, motivisanju i podsticanju dece i učenika u učenju, učešću u drugim aktivnostima, izradi zadataka, kao i pružanju jezičke podrške kada je potrebna,

3) pružanju pomoći deci i učenicima, kojima je potrebna dodatna podrška, da se integrišu u vaspitnu grupu ili u odeljenje,

4) podsticanju pozitivnog odnosa i stava dece i učenika u odnosu na decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška,

5) staranju o bezbednosti dece i učenika tokom boravka u predškolskoj ustanovi i školi, trajanja nastave u prirodi, izleta ili ekskurzije;

2. Pružanje pomoći vaspitaču, nastavniku i stručnom saradniku, naročito u:

1) pripremi i realizaciji vaspitno-obrazovnog i obrazovno-vaspitnog procesa, uključujući i ocenjivanje, kao i uvažavajući iskustva i prethodna znanja dece i učenika,

2) organizaciji posebnih aktivnosti na nivou vaspitne grupe, odeljenja, predškolske ustanove, škole, opštine (obeležavanje značajnih datuma, posete muzejima, pozorištima, organizacija izleta, nastave u prirodi, ekskurzija, itd.);

3) procesu integracije dece i učenika, kojima je potrebna dodatna podrška, u vaspitnu grupu ili odeljenje;

4) uključivanje u tim za podršku detetu i učeniku za koga se izrađuje individualni obrazovni plan;

3. Saradnju i rad sa roditeljima i porodicom, naročito u:

1) uspostavljanju veze između porodice i predškolske ustanove ili škole, u cilju postizanja da deca i učenici redovno i uspešno pohađaju vaspitno-obrazovni i obrazovno-vaspitni proces, redovnom obaveštavanju roditelja ili staratelja o ponašanju i napretku deteta i učenika,

2) učestvovanju na sastancima u predškolskoj ustanovi i školi, posebno kada su uključene porodice dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška,

3) obezbeđivanju postepenog uključivanja roditelja u pripreme deteta za upis u predškolsku ustanovu i školu, uz poštovanje roditelja, verovanja, društvenih vrednosti na lokalnom nivou, iskustava i potreba porodica,

4) informisanju roditelja o ranom razvoju dece kroz lako usvajanje jezika, veština i specifičnih znanja, podsticanje samopoštovanja i socijalizacije u kulturu u kojoj se formalno obrazovanje sprovodi, podsticanju porodica da uključe decu u sistem obrazovanja;

4. Uspostavljanje saradnje i procedura, naročito u:

1) saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, stručnim ustanovama, školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, udruženjima, Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, romskim nevladinim organizacijama, nevladinim organizacijama vezanim za lica sa invaliditetom ili nevladinim organizacijama vezanim za siromaštvo, u korist dece sa dodatnim obrazovnim potrebama,

2) pružanju podrške pri upisu dece iz osetljivih društvenih grupa, uzrasta od tri do šest godina, u predškolske ustanove kroz zajedničko delovanje predškolskih ustanova i romskih udruženja,

3) vođenju evidencije o prisustvu, zdravlju, ponašanju i napretku dece i učenika sa dodatnim obrazovnim potrebama,

4) izveštavanju ministarstva nadležnog za poslove prosvete o radu u predškolskoj ustanovi, školi, lokalnoj samoupravi, najmanje dva puta godišnje.

Član 5

Program obuke može da izvodi visokoškolska ustanova koja u svom sastavu ima organizacionu jedinicu u statusu centra (u daljem tekstu: centar).

Član 6

Konkurs za prijem kandidata za program obuke raspisuje centar 1. aprila svake godine.

Uz prijavu na konkurs, lice dostavlja:

1. overenu kopiju svedočanstva o završenom srednjem obrazovanju;

2. dokaz o poznavanju romskog jezika ako radi sa decom, učenicima i porodicama iz romske zajednice;

3. mišljenje jedinice lokalne samouprave o aktivnostima u radu sa decom iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika;

4. kopiju lične karte.

Član 7

Lice koje izvodi program obuke (u daljem tekstu: trener) je lice sa:

1. stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije), sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08 i 44/10), počev od 10. septembra 2005. godine, i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine. Trener mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova;

2. trogodišnjim iskustvom u radu sa decom iz osetljivih društvenih grupa.

Centar bira trenere, vodi evidenciju o njima i koordinira njihov rad.

Akreditovani trener vodi dnevnik rada programa obuke, na osnovu koga centar izdaje potvrdu o pohađanju uvodnog modula i uverenje o pohađanju programa obuke.

Član 8

Konkurs za program obuke za pedagoškog asistenta za školsku 2010/2011. godinu raspisuje Ministarstvo prosvete.

Član 9

Sadržaji programa obuke odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 10

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog od dana objavljivanja u „Prosvetnom glasniku“.

SADRŽAJI

PROGRAMA OBUKE ZA PEDAGOŠKOG ASISTENTA

UVODNI MODUL OBUKE

0.0 PRIPREMA PEDAGOŠKOG ASISTENTA ZA RAD

Sadržaj:

– Uloga, zahtevi i očekivanja od uloge pedagoškog asistenta

– Osnove rada sa porodicama

– Osnovni elementi podrške deci u svim oblastima razvoja

– Osnove rada i podrška zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama

– Osnovni elementi podrške na povezivanju obrazovno-vaspitne ustanove sa spoljašnjim relevantnim institucijama i organizacijama

Ishodi:

Pedagoški asistent treba da zna i razume:

– osnovne elemente uloge pedagoškog asistenta

– osnove rada sa porodicama kako bi se podstaklo efikasno učešće dece u obrazovnom procesu

– zahteve i procedure za vođenje pedagoške dokumentacije

– neophodne elemente za upravljanje rizikom

– principe zaštite ličnih podataka i prepoznavanje neophodnosti izveštavanja

– jednostavne načine za podršku deci u okruženju za učenje

– jednostavne načine za podršku deci izvan okruženja za učenje

– razumevanje različitosti i oblika diskriminacije u obrazovanju

– osnovne načine za rešavanje situacija u kojima je ugrožena bezbednost dece i rešavanje slučajeva diskriminacije

– potrebe i zahteve kolega za osnovnim podacima i informacijama koje su nastale u toku rada pedagoškog asistenta

– osnovne procedure za povezivanje obrazovno-vaspitnih ustanova sa službama koje su u lokalnom okruženju

OBAVEZNI MODULI OBUKE

MODUL 1.0 PRUŽANJE PODRŠKE U NASTAVNIM AKTIVNOSTIMA

Sadržaj:

– Podrška vaspitaču/nastavniku u planiranju programskih/nastavnih aktivnosti

– Podrška vaspitaču/nastavniku pri obavljanju programskih/nastavnih aktivnosti

– Podrška vaspitaču/nastavniku u vrednovanju programskih/nastavnih aktivnosti

MODUL 2.0 PRUŽANJE PODRŠKE U OBLASTI RAZVOJA DECE

Sadržaj:

– Pružanje podrške deci/učenicima u oblasti fizičkog razvoja i veština

– Pružanje podrške deci/učenicima u oblasti emocionalnog i socijalnog razvoja

– Pružanje podrške intelektualnom razvoju i razvoju komunikacijskih veština kod dece/učenika

– Doprinos u planiranju aktivnosti u skladu sa razvojnim potrebama dece/učenika

MODUL 3.0 PRUŽANJE POMOĆI U OBLASTI ZAŠTITE I BEZBEDNOSTI DECE/UČENIKA

Sadržaj:

– Priprema i održavanje bezbednog okruženja

– Suočavanje sa nesrećama, hitnim slučajevima i bolestima u najbližem okruženju

– Zaštita dece/učenika od zlostavljanja

– Podsticanje pozitivnog ponašanja kod dece/učenika

MODUL 4.0 DOPRINOS POZITIVNIM ODNOSIMA I PRUŽANJE EFIKASNE PODRŠKE ZAPOSLENIMA U OBRAZOVNO-VASPITNIM USTANOVAMA

Sadržaj:

– Održavanje profesionalnih veza sa kolegama

– Razvijanje efikasne podrške

MODUL 5.0 RAD SA PORODICAMA

Sadržaj:

– Izgradnja odnosa sa porodicama

– Podrška izgradnji saradnje između obrazovno-vaspitne ustanove i porodice

– Postupanje u konfliktnim situacijama

MODUL 6.0 PODRŠKA POVEZIVANJU SA SPOLJAŠNJIM SARADNICIMA

Sadržaj:

– Uspostavljanje efikasnih veza sa spoljašnjim saradnicima, organizacijama i stručnim ustanovama i organizacijama

– Saradnja sa nevladinim organizacijama kako bi se omogućila što bolja podrška porodicama i obezbedili neophodni uslovi za obrazovanje dece

– Podrška razvoju efikasnih veza između obrazovno-vaspitnih ustanova i spoljašnjih saradnika, organizacija i stručnih institucija

IZBORNI MODULI OBUKE

Sadržaj:

Sadržaji izbornih modula imaju za cilj da osposobe pedagoškog asistenta u pružanju podrške i pomoći: deci i učenicima u razvoju jezika i socijalnih veština neophodnih za uspešno školovanje, deci i učenicima sa teškoćama u učenju, invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i deci i učenicima iz siromašnih porodica, seoske sredine i romske nacionalne manjine, uz uvažavanje specifičnih obeležja kulture i tradicije.