Ranko Rajović: Deca moraju da menjaju dosadašnji način učenja

http://www.glassrpske.com/plus/teme/Ranko-Rajovic-Deca-moraju-da-menjaju-dosadasnji-nacin-ucenja/lat/73023.html

Ranko Rajović: Deca moraju da menjaju dosadašnji način učenja

Iako se u medijima konstantno provlači kako su škole i đaci u regionu najbolji, veoma loši rezultati na PISA testu, koji meri sposobnosti učenika da se uspešno uključi u moderan život, pokazali su drugačije. Naša škola zaostaje za evropskim koje, opet, kaskaju za istočno-azijskim.

Rekao je ovo u intervjuu za „Glas Srpske“ izvršni direktor MENSA Srbije i predsjednik svjetskog MENSA komiteta darovite djece Ranko Rajović i dodao da su studije pokazale da upotrebnog, odnosno korisnog znanja nema u Srbiji, BiH, Hrvatskoj, kao ni u Makedoniji.

– PISA test je pokazao da naša deca imaju relativno dobro reproduktivno znanje, dok smo po onom funkcionalnom (upotrebnom), od kojeg zavisi nacionalni bruto dohodak, među poslednjim u Evropi. Naša deca jesu inteligentna, ali ta inteligencija ne daje rezultate što govori da negde grešimo – istakao je Rajović.

* GLASRekli ste da današnje dijete nije isto kao dijete prije 60 godinakada je nastalal

iteratura po kojoj veliki broj pedagoga na teritoriji nekadašnje Jugoslavije i danas radiKakoto riješiti?

RAJOVIĆ: To isto važi i za Evropu, to je upravo jedan od razloga zašto ona toliko zaostaje za Azijom.

* GLASGdje su đaci sa ovih prostora kada je riječ o znanju?

RAJOVIĆ: PISA test je pokazao da naša deca imaju relativno dobro reproduktivno znanje, dok smo po onom funkcionalnom (upotrebnom), od kojeg zavisi nacionalni bruto dohodak, među poslednjima u Evropi. Iako se u medijima konstantno „provlačilo“ kako su naše škole i đaci najbolji, jako loši rezultati na PISA testu su pokazali drugačije, odnosno da naša škola zaostaje za evropskim koje, opet, kaskaju za istočno-azijskim. Kako ćemo praviti funkcionalnu državu ako nemamo dovoljno upotrebnog znanja? Studije su pokazale da upotrebnog, odnosno korisnog znanja nema u Srbiji, BiH, Hrvatskoj kao ni u Makedoniji.

* GLASZbog čega naša djeca nisu sposobna da funkcionalno razmišljaju dok azijska jesu?

RAJOVIĆ: Jedna je od pretpostavki da je riječ o posebnim vrstama stimulacije (kroz igru, tradiciju, kulturu..), koju deca u najbolje plasiranim zemljama imaju od ranog djetinjstva. Mi smo u program uveli nešto novo za Evropu. To je posebna vrsta mentalne stimulacije. U početku je bilo otpora starijih kolega, koji su govorili da je to maltretiranje dece. Ipak, brzo smo pokazali da naša deca, ako im određene aktivnosti dajemo kroz igru, već u petoj godini mogu da postignu složene forme apstraktnog razmišljanja. Uvek moramo imati na umu to da ne smemo potcenjivati sposobnosti dece, posebno ne u periodu kada se mozak najintenzivnije razvija, od treće do pete godine. Matematička se sposobnost razvija kroz igre serijacije i klasifikacije. Imamo ih i mi u Evropi, ali ne kao one u istočnoj Aziji. Mi sve moramo da prođemo na konkretnom nivou, deca moraju videti objekte s kojima rade i razvrstavati ih po nekom obeležju. U Aziji je to drugačije, imaju aktivnosti u kojima je zadatak zamišljati elemente koji se potom razvrstavaju po nekom obeležju ili veličini, što je željeni apstraktni nivo.

* GLASVaš program „Nikola Tesla centar“ doživio je veliki uspjeh u brojnim zemljama?

RAJOVIĆ: Program „Nikola Tesla centar“ smo koncipirali na tri dela. Deca moraju da menjaju dosadašnji način učenja, jer sve veći broj đaka ima poremećaje kao što su disleksija, diskalkulija, disgrafija i drugi koji ih ometaju u učenju. Ovi poremećaji nastaju kao nedostatak obične dečije igre u vidu trčanja ili skakanja, kada se mozak razvija. Kada deca sede po tri ili četiri časa dnevno, neke regije mozga se dovoljno ne razvijaju i onda se to pokaže kao problem tek kada dete krene u školu. Prva faza ovog programa, koji čini spoj medicine i pedagogije, jeste razvoj mozga deteta i tu učimo roditelje da razlikuju koje aktivnosti su dobre, a koje štetne za mališane. Potom se radi na edukaciji vaspitača u vrtićima i naposletku se radi stavka „učenje“. Program je uveliko zaživio u Norveškoj, Češkoj, Švajcarskoj, Sloveniji, Italiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, BiH, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji. Na poziv Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske radili smo pilot projekat na ovom području a potom se u njega uključio i UNICEF koji ga finansira u pet gradova Srpske (Banjaluka, Prijedor, Doboj, Bijeljina i Trebinje). Na poziv vrtića ili škole, radimo seminare za vaspitače i učitelje, a organizujemo i jednoipočasovne roditeljske sastanke da bismo ih detaljno informisali.

* GLASKako podstaći djecu predškolskog uzrasta da uče prave stvari i šta je najbolje za njihu tom periodu?

RAJOVIĆ: Prema staroj pedagogiji, dete počinje sa kompleksnim formama učenja tek od sedme godine. Sva istraživanja, međutim, pokazuju da je to veoma kasno, tako da mi sa simulacijom apstraktnog učenja i razmišljanja počinjemo već od treće godine. Decu treba da učimo funkcionalnom, odnosno upotrebnom znanju.

* GLASKoliko vremena djeca smiju da provode ispred računara i kako prepoznati kada topostaje štetna navika?

RAJOVIĆ: Preterana upotreba računara može biti veoma štetna, jer deca predškolskog uzrasta dnevno provode čak četiri časa ispred računara ili TV prijemnika. Nedostatak aerobnih aktivnosti oštećuje i smanjuje neke važne duboke strukture mozga.

* GLASKoliko je važna uloga roditelja u razvoju dječijeg intelekta?

RAJOVIĆ: Presudna je uloga roditelja koji moraju da shvate da je koeficijent inteligencije deteta, njihova briga i odgovornost. Ako izostane pravilna stimulacija, pojedine sposobnosti dete neće ni razviti u punom biološkom obliku. Sva današnja oštećenja kod dece su nastala upravo u prvih pet ili šest godina života i to zbog neznanja roditelja. Skoro svako drugo dete u regionu srednje Evrope ima već neki oblik poremećaja govora, a to su regije koje formiraju najveći broj sinapsi koje su važne u ukupnim sposobnostima deteta. Naša deca jesu inteligentna, ali ta inteligencija ne daje rezultate, što govori da negdje grešimo.

* GLASIstraživanja su pokazala da se djeca sa izuzetno visokim koeficijentom

inteligencijeteško prilagođavaju društvenim normama?

RAJOVIĆ: Ova deca su osetljivija, ali to ne znači da imaju nekih poteškoća. Ipak, sa njima moramo da radimo na neki drugi način, a postoje i programi za inkluziju darovite dece. Evropa je pravila grešku jer je smatrala da ne treba praviti ovakve programe, „jer su ta deca pametna i snaći će se“. Međutim, pokazalo se da od 100 odsto potencijalno darovitih, samo 15 odsto postane zaista takvo. Tako i članovi MENSA moraju da imaju neku pažnju društva koje će im pružiti podršku.

* GLASDa li u budućem periodu u BiHodnosno Republici Srpskoj planirate da sprovedetenova testiranja?

RAJOVIĆ: Testiranja smo imali prošle godine samo u Sarajevu i u Banjaluci gdje su ostvareni gotovo jednaki rezultati, a ove aktivnosti planiramo  u Zenici, Mostaru i Trebinju.

Članovi

* GLASKoji su to članovi MENSA Srbija na koje ste naročito ponosni?

RAJOVIĆ: U okviru MENSA imamo članove koji su studenti najprestižnijih svetskih univerziteta, kao što su na primer, Ratko Jović koji je završio čuveni Iton, Lazar Krstić koji je završio Jejl, Ivana Gromnjak koja je jedna od najboljih matematičara na Oksfordu, Natalija Molta koja studira na Harvardu, dečiji pisac Uroš Petrović koji je četvrti na svetskoj rang-listi i koji je prošao najteži test inteligencije, čuveni „Iks test“. U MENSA su svi inteligentni, dok je 15 odsto onih darovitih članova. U opštoj populaciji imate 0,7 odsto darovitih.

Nikola Tesla centar

Sistem učenja „Nikola Tesla centar“, čiji je autor Ranko Rajović, stvorio je sistem učenja zasnovan na teorijskim osnovama neurologije, neuropsihologije i drugih nauka, posebno pedagoških – porodične pedagogije, didaktike i metodika za predškolski i osnovnoškolski uzrast. Riječ je o novom pristupu učenju, u kojem dominira misaona aktivnost djeteta i njegov uspješan razvoj. Program nudi načine prepoznavanja darovite djece, njihove karakteristike i puteve ka povećanju IQ, razvoja sposobnosti i

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s