Razvoj crtanja kod dece

Razvoj crtanja kod dece

Uz pomoć dečjeg crteža se može mnogo toga saznati o detetu. Pomoću crteža dete prikazuje svoj svet. Crtež otkriva njegov karakter, želje, strahove i način na koji doživljava stvarnost. Crtež je i najneposredniji način kojim dete komunicira sa odraslima. Kroz ono što dete nacrta pratimo njegov intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj, ali saznajemo i kako se odnosi prema okolini, njegov stav prema svetu i slično. Detetu je bitno da prikaže ono što je dominantno, što je njemu lično važno, ne brinući o tome kako to izgleda.   Dete crta ono što je shvatilo i usvojilo a njegov crtež je odraz njegovog mišljenja i zadovoljava sve njegove kriterijume.

Razvoj crtanja

Već oko 15. meseca deca uzimaju olovku u ruku i ti prvi crteži jesu škrabotine, ali dete uživa u samoj činjenici da može motorički da se izrazi. Ovo žvrljanje nikako ne obeshrabrivati, to je period dečjeg istraživanja i vežbanja koordinacije između ruke i oka. Spontano dolaze do osnovnih oblika, razvija se repertoar linija i oblika, mada mogu i dalje nastaviti sa žvrljanjem.

Prvi oblik koji nastaje nakon šaranja je krug. Iz prvobitnog oblika koji dete nacrta( krug), najčešće se diferencira čovek ili životinja. Sa 2 godine teže prikazivanju kretanja, takođe kroz linije i osnovne oblike. Prvi crtež ljudske figure, poznat pod nazivom ”punoglavac”, javlja se u proseku na uzrastu od 2,5 godine. Iz kruga koji predstavlja glavu polaze dva linije koje označavaju i trup i noge. Dete crta ono što najpre uočava, delove koji su najdominantniji i najbitniji za njega.  Ne vode računa o proporciji i veličini. Sa tri do četiri godine dete pri crtanju ljudske figure noge znatno produžava i iz njih se nastavljaju ruke. Sa  5 godina diferencira se trup, crtaju više delova tela- šake, stopala, odeću.

Little Pencil free creative commons

Malom detetu je inače dobro poznat izgled čoveka i ono može da pokaže brojne delove tela. Međutim, da bi dete nacrtalo čoveka, pre svega mora da otkrije koji se delovi obično crtaju. Potom, dete treba da nauči kako da nacrta svaki deo i da tokom crtanja zna redosled delova, da ih se seti i da zna gde treba da umetne svaki deo u odnosu na druge delove. Da bi to bilo urađeno u kontinuitetu, bez ičijeg pritiska, po redosledu, dete mora da ima zrelu organizaciju vizuelnih i perceptivnih puteva i posebno dobru kontrolu finih pokreta ruke i prstiju. Takva složena koordinacija znanja i veštine treba da je u saglasnosti i sa ostalim mentalnim sposobnostima, primereno uzrastu. Od pomoći mogu biti vežbe precrtavanja, diktiranje delova tela od strane roditelja,  dodavanje ruku, nogu i sl. na postojeću šemu tela, ali sve to u skladu sa detetovim razvojem i bez pritiska. Ipak deca sama dolaze do napretka i promena kada za to budu spremni, sa razvojem grafomotorike i vizuo-perceptivnih sposobnosti.

U dečjem crtežu svaki deo čovečjeg tela ima svoju evoluciju. Na primer, oči su u početku predstavljene tačkom, pa polukružnom crtom i najzad potpun krug. Usta se javljaju posle očiju a ranije od nosa i ušiju. Vrat i ruke u početku ne postoje. Kasnije se pojave prsti u neodređenom broju, dok dete ne nauči da računa. Trup u početku sasvim nedostaje. Noge su sastavni deo svakog crteža. Polako počinju da vode računa o proporcijama. Žele da ono što je nacrtano bude prepoznatljivo. Vremenom se razvija prostorni raspored, perspektiva, dubina, udaljenost, sve više detalja na crtežima. Deca razvijaju šemu za svaki predmet. Crtaju ono što znaju, crtež je odraz njihovog znanja o objektu, nastao na osnovu unutrašnjeg modela koji poseduje ključne informacije za detetov pojam o objektu. U periodu od 6. do 10 godina detetov rad je najbliže umetničkom talentu. Njihovi crteži se odlikuju jednostavnošću, lakom ritmičkom linijom i harmonijom boja. Dečji crteži iz ovog perioda ukazuju na opštu obdarenost.S vremenom, otprilike u desetoj godini, dete postaje kritičnije prema svojim crtežima, teži realizmu, i radovi postaju manje spontani. Mnoga deca se obeshrabre i prestaju da crtaju, osim ako nemaju dovoljno podsticaja i prilika za dalji razvoj veština. Škola izgleda da na neki način, zna da uguši dečje stvaranje.

Roditelji ne primećuju odmah određen nedostatak znanja i veštine kod deteta. Međutim, neprimećivanje u toku nekoliko meseci dovodi do problema kao što su: potpuno izostavljanje delova figure, veoma veliki pritisak olovkom na hartiju ili jedva vidljiva linija, neznanje oko smeštanja odredenih delova tela kao i njihovo crtanje, poremećaj koncentracije i pažnje i slično. U tom slučaju, deca će da pribegnu crtanju za njih najjednostavnijih oblika kao što je lopta, sunce, neka jednostavna kuća i slično. Ona otvoreno kažu da ne znaju da nacrtaju ljudsku figuru. Oštecenje koje se javilo u predstavljanju ljudske figure, najčešce dovodi do problema u oblikovanju slova i pisanju u školi. Takođe, primaran problem se nalazi u odsustvu takozvanog senzomotornog i saznajnog dela razvoja sopstvenog tela. Dete nema adekvatnu ni potpuno formiranu predstavu tela. Često, uz taj osnovni problem, dete ne zna strane tela, ne poznaje sve delove tela, nije opredeljeno u izboru ruke (leva ruka ili desna ruka), što veoma utiče na usporavanje i oštećenje intelektualnog razvoja.

Jara Petković

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s