Korisni saveti


  1. Mene si našao da buduš!

  • AKO VAS IKADA LOPOV ILI NEKO DRUGI PRISILJAVA DAPODIGNETE NOVAC NA BANKOMATU

Unesite svoj PIN naopako. Tako, ako je vaš PIN 1254, vi unesite 4521. Bankomat će vam dati vaš novac, ali će to automatski prepoznati kao poziv upomoć i alarmiraće policiju za koju lopov ne zna. Ta opcija postoji na svim bankomatima, ali mnogo ljudi to ne zna. Molimo, prenesite ovu informaciju drugima. Nije na odmet imati ovo na umu.

  • SKRIVENA REZERVA U BATERIJI VAŠEG MOBIILNOG TELEFONA

Zamislite da je baterija vašeg mobilnog pri kraju, potreban vam je telefon, a punjač nije kod vas. Nokia telefoni imaju mogućnost rezervne snage baterije. Da biste je aktivirali, ukucajte * 3 3 7 0 # i vaš telefon će imati 50% „dopunjenu“ bateriju. Telefon će ovu rezervu nadoknaditi tokom sledećeg punjenja baterije.

  • KAKO POTPUNO ONEMOGUĆITI KORIŠĆENJE VAŠEG MOBIILNOG, AKO GA NEKO UKRADE 

Prvo morate znati serijski broj vašeg mobilnog telefona. Da biste saznali koji je to broj, ukucajte * # 0 6 # i na displeju će se pojaviti 15-cifreni broj. Ovaj broj je jedinstven za vaš aparat. Zapišite taj broj i čuvajte ga na sigurnom. Ako vam neko ukrade telefon, pozovite vašeg operatora, izdiktirajte serijski broj, i operator će blokirati vaš telefon, koji će biti potpuno beskoristan čak i ako lopov promeni sim-karticu. Iako verovatno nećete dobiti nazad vaš telefon, barem ćete znati da kradljivac od njega nema ništa. Kada bi svi ovako postupali, dalje krađe mobilnih telefona ne bi imale svrhe.

  • KLJUČEVI ZA DALJINSKO OTVARANJE AUTA OSTALI ZAKLJUČANI U AUTU

Ovaj će vam trik jednom možda zatrebati. Ako zaključate ključ od auta u autu, a rezervni ključ imate kod kuće, uradite sledeće: nekoga ko je u kući sa vašeg mobilnog telefona zovnite na njen/njegov mobilni. Vaš mobilni držite 30-tak centimetara od vrata vašeg auta. Osoba u vašoj kući treba da drži u ruci ključ vašeg auta blizu mobilnog telefona sa pritisnutim dugmetom za otključavanje. Vaš auto će se otvoriti. Udaljenost uopšte nije bitna, važno je samo da na mobilni pozovete osobu kod koje je rezervni daljinski ključ za otvaranje vašeg auta.

Advertisements
1 коментар

One thought on “Korisni saveti

  1. Момо Капор
    Имати и немати

    Гладни столећима, купујемо више хлеба него што нам је потребно. А, онда га бацамо. Хлеб у ђубрету није добар призор. Он слути на зло. И зло долази.
    …Видим, на тротоару контејнер за ђубре.
    Над њим нагнута млада жена у уфлеканој хаљини, која памти и боља времена. Нешто гледа. Некоме нешто говори.
    Видим, из контејнера излази тамнопута девојчица дуге коврџаве косе. Она личи на Ботичелијевог анђела. Израња из ђубрета као мала Венера из шкољке и мутне морске пене коју је избљувао град.
    Девојчица каже мајци: „Нема…”
    Има ли краће и страшније речи у нашем језику од тог вечног „нема”? Та реч предуго траје.
    Мајка каже:
    „Погледај још мало…”, и дете поново ишчезава у ђубрету.
    Стојим запањен тим призором.
    Мој пријатељ, и сам сиромашан, никада не баца остатке хлеба у ђубре. Он их ставља у пластичну кесу и полаже покрај контејнера. Хлеб волшебно ишчезава, чим овај уђе у кућу.
    Глад има четворе очи.
    Наши стари су нас учили да подигнемо комад хлеба који је пао на земљу, да дунемо у њега, пољубимо га и прекрстимо се. Једанпут сам видео принцезу Јелисавету како подиже комад хлеба који јој је пао, како га љуби и крсти се. Добар, заборављени обичај, пун поштовања према хлебу. Заборављен, као и стара реч – задужбина.

    Стари београдски трговци, проглашени после рата окорелим капиталистима, оставили су иза себе задужбине. Шта је с новим?

    Данас има много богатијих од њих, па опет, нико ништа не оставља. Стисли се и ћуте. Наши, који су успели у белом свету: нафташи, банкари, индустријалци… нико да поклони граду чесму, јавну зграду, скулптуру, стипендију, топли оброк за сиротињу… Коме ће све то да оставе? Својој деци? Али, зна се: увек постоји генерација која стиче, и она друга, која расипа. Нико неће ништа понети на онај свет, када једанпут буде одлазио.

    Изгубљене су све вере, сем религије стицања.

    И ако су отимали, крали, експлоатисали, цицијашили, стари трговци, тадашњи контроверзни бизнисмени су, опет, све то остављали отачеству, да некако искупе грешну душу.

    Шта ми да оставимо? Шта су наше задужбине?

    Можда треба почети од нечег малог, готово неважног? Свет се не поправља великим гестама, већ ситницама. Можда, за почетак, треба остављати стари хлеб у пластичну кесу покрај контејнера? Две увеле виршле, допола попијен јогурт? Дотрајале ципеле? Какво време, такве задужбине! Могу сасвим лепо да стану у пластичну кесу.

    Остављам је покрај контејнера и окрећем се после пар корака. Нестала је! Та наша мала задужбина некада се звала севап.

    Шта је севап?

    То је кад чиниш добро дело, а остајеш непознат. Нечија захвалност хранила би твоју сујету.

    Стара господа, у преврнутим громби-капутима, обилазе пијаце и скупљају лишће купуса, понеки откотрљани кромпир, заборављену шаргарепу, два листа зелене салате… Занимљиво, нови богаташи, потекли с југа, навикли на стари крај, око својих вила на Дедињу подижу високе зидове са прорезима, налик на пушкарнице, а један од њих је на улазу у своје имање подигао праву Тријумфалну капију. Он има и грб, који је однекуд мазнуо: на њему су два лава (омиљене животиње у његовом селу), али ти лавови носе беле чарапе на црне мокасине.
    Гле, тресе се империја за коју смо веровали да ће трајати вечно. Пуцају банке као презреле тикве, а криза се шири све до Европе. Кажу да ми то нећемо осетити, јер ионако немамо пара које би могле да пропадну. Као типичан Србин, ја, на пример, у банци имам неколико стотина евра, што се каже – ни за сахрану. Није ми жао и ако пропадну.

    Ако икада умрем, што рекао друг Тито, мораће да ме сахране о државном трошку, у Алеји заслужних грађана, где ћу остатак вечности прележати, сигуран сам, уз неког са ким нисам говорио пола живота.
    Бар ћемо се сити наћутати.

    На крају, сетих се дивне мисли коју је волео да понавља мој покојни пријатељ, Хиландарац, отац Митрофан:
    „Наше је само оно што поклонимо другима.”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s