Odavno, odavno


U meni sve plače, kida
a on uposlio nesvršenog profesora, sina!
U meni sve se buni
a ona seminarima džepove puni!
U meni razbijene iluzije,
došo red i na mene!
Ne, u mene su prazne šake
nisam ja društvo za takve!
Smeješ se meni,
ti opaki stvore,
jer tebe ovakve muke ne more!
Ti si na vrhu,
možda sediš na granu krhu.
Možda ćeš sutra
i ti čekati tri sata ispred nečijih vrata!
Ako te sretnem tada
znaću koliko u tebi ima jada,
pružiću ruku,
prepoznaću tvoju muku.
Lako je kad imaš para i uticajnih drugara
ali kad nestane para,
nestaće drugara.
Dok je partija iza tebe,
čuvaj se sebe!
Preletećeš drugom jatu
za veću platu!
Prepoznaju u tebi
licemera,
nema u tebi vera!
Dok u meni suza lije
radost tvoje lice obasije.
Dok u meni sve kida
dok srce kida,
tebe baš boli briga!
Para sve leči,
ne treba trošiti reči,
društvo je nemarno
pomalo kvarno, kvarno
odavno, odavno!

 

Advertisements
Оставите коментар

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s