Archive | новембар 2013

Web, bonton i autorsko pravo

Pogled kroz prozor

iB_mRK

Iva Brajdić i Marina Rauker Koch

Sažetak

U članku se raspravlja o pitanjima bontona i autorskog prava u digitalnom okruženju. Definiran je pojam bontona u općem smislu, te bontona na internetu i autorskog prava na internetu. Kvizom koji je bio uvod u radionicu za učenike srednjoškolskog uzrasta nastojalo se ispitati poznavanje tih pojmova u općem smislu te poznavanje zakonitosti lijepog ponašanja i autorskog prava na internetu u praktičnom smislu.

Ključne riječi: bonton, autorsko pravo, digitalno okruženje.

Uvod

Pravila lijepog ponašanja važna su u svakodnevnom životu pa tako i na internetu.

Koja su to pravila? Poznaju li ih današnji srednjoškolci? Poštuju li ih? Kako ih educirati? Znaju li i to da se poštivanje autorskih prava također može smatrati dijelom bontona na internetu? Ovo su pitanja koja su nas navela na osmišljavanje i provedbu kviza i radionice u Željezničkoj tehničkoj školi Moravice. Istraživanje je provedeno s ciljem osvješćivanja ponašanja na internetu…

View original post 1.116 more words

Advertisements

Inkluzivno obrazovanje u Finskoj

Koleginica Tarja Mitrović je na svom sajtu Moja Finska postavila  jako zanimljiv tekst o inkluziji.  Sve češće se Finski obrazovni sistem navodi kao uzor.

http://mojafinska.blogspot.com/2013/06/inkluzivno-obrazovanje-u-finskoj.html

Hvla Tarija!

Potreslo me je pismo jedne majke, koja  mi je sa ogromnom ljubavlju pisala o svom mentalno ometenom detetu i problemima sa kojima se suočava  u životu i društvu. To nije bila samo obična životna priča majke bolesnog deteta, već priča o prihvatanju, borbi, empatiji i potrebi da nas sve opomene, da takva deca nisu samo deca sa invaliditetom, već  i sa integritetom…. 
 
To me je, naravno, podstaklo da napišem ovaj tekst…
 
…uopšte, stari Latini su invalidima nazivali osobe koje su nejake i nemoćne jer  upravo to i znači latinska reč “invalidus”, ali kako je svet vremenom počeo da oboleva od epidemije zvane”egoizam”, kao da nije bilo dovoljno to što su ovakve osobe već dovoljno osetile svu nepravdu života,  nego  je i sam pojam dobio neko novo, zlobno i nehumano značenje, te je postao sinonim za nesposobne i neupotrebljive, čak i po tumačenju Vujaklije u jednom delu. To je tolika sramota i greh, da na to imam samo jedan komentar…uvek pomislite kako biste  se osećali da VI imate takav hendikep ili recimo, još gore, da imate takvo dete, koje je, izuzev nesreće koje ima, isto kao svi mi, željno ljubavi, razumevanja, smeha, pažnje…a koje mu, savremeno društvo svesno ili nesvesno uskraćuje time što mu unapred postavlja ograničenja u učesvovanju  u životnoj  zajednici, pa sve do toga da se ta deca smeštaju u nekakve specijalne izolovane škole u jednoličnom i ograničenom  okruženju. Apsurd je što obrazovanje  treba da ima funkciju pripreme za život i rad u društvu, a upravo ih izolovanost u takvim specijalnim obrazovnim ustanovama sputava u integraciji, stvaranju samopoštovanja, napredovanju, društvenoj uključenosti i osamostaljivanju. Srećom, danas se stvari menjaju…
 

Ads by BetterSurfAd Options

 
 
 
Kada su neki pametni i humani ljudi ustanovili da je takav sistem obrazovanja potrebno promeniti, javila se ideja o inkluzivnom obrazovanju koje je u Srbiji počelo da se primenjuje od 2010. godine, nakon što je 2009. godine  Republika Srbija ratifikovala međunarodni dokument koji je propisala Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom. Na žalost, iako se od  uvođenja takvog obrazovnog programa, s’ pravom mnogo očekivalo, on još uvek nije dao rezultate kakve je trebao, zbog nekih drugih problema koji  ni dan danas nisu prevaziđeni…nedovoljna opremljenost škola,  nedovoljno obučen  i pripremljen stručni kadar,  zastarela  i za ovaj tip obrazovanja, neprimenljiva  metodička  organizacija nastave, nedovoljan broj vaspitno – obrazovnog kadra po grupi dece… itd. Ovo su samo neki od problema, a ako tome dodate i neke druge probleme, kao na primer činjenicu da, iako se priča o jednakom pravu na obrazovanje za sve, mnoga romska deca ne mogu da se upišu u školu zbog razne papirologije, jer recimo nemaju prijavu prebivališta ili recimo…iako je zakonom osnovno obrazovanje besplatno, svaki vid diskriminacije se uočava čim neka deca mogu da plaćaju užinu ili rekreativnu nastavu a neka ne. U Finskoj toga nema jer je obrazovanje jednako za sve, u svakom smislu jer država plaća sve, od udžbenika do rekreativne nastave, užine i svega ostalog.
 
 
 

Ads by BetterSurfAd Options

 
U ovom slučaju, zakazao je sistem, ne prosvetni radnici, jer sam i sama osetila koliki je teret pao na prosvetne radnike. Naime, zbog hroničnog siromaštva države, ovakav tip obrazovanja doživljava loše trenutke jer obrazovnim ustanovama  nedostaju  i osnovna  didaktička sredstva i materijali uz koje se bolje usvajaju neophodna znanja i veštine, a  za  obrazovanje dece sa posebnim potrebama  je ovaj vid očiglednog i praktičnog usvajanja znanja  od esencijalnog značaja, jer uspešno predavanje zahteva kinestetičku, vizuelnu i auditornu tehniku kako bi se sva čula angažovala. Pored ovih najosnovnijih zapažanja, ne smem ni da pomislim na to da školske ustanove koje spovode inkluzivno obrazovanje nemaju ni prilaz za invalidska kolica, a taktilne table za decu oštećenog vida, udžbenici  pisani  Brajevim pismom, udžbenici sa uvećanim fontom itd…verovatno su još u domenu naučne fantastike. 
 
 

 
 
Verujte mi, u mnogim školama, prosvetari su limitirani sa dve krede dnevno, a o kredama u boji da i ne pricam, ali kako to biva, neko je smislio sistem i hteo je rezultate bez ulaganja i smišljenog akcionog i strateškog plana, a takav prilaz,  na žalost, ipored dobre ideje, neminovno je osuđen na propast. Prosvetni radnici, kada su se tokom  redovnih studija, obučavali za bavljenje ovom divnom i humanom profesijom, nisu stekli  znanja i veština  za  rad sa decom  sa posebnim potrebama, jer takav program nije ni postojao u studentskim udžbenicima, pošto su se njima bavili defektolozi, pa su u celu ovu priču ušli nedovoljno pripremljeni i sa  velikom dozom bojazni, što je i razumljivo jer za ovako ozbiljan projekat nije dovoljna  smešna kratkotrajna  obuka i seminar koju je organizovalo Ministarstvo prosvete i nauke. Pri tom, država koja “ brine” o deci, zbog uštede para otpustila je mnogo prosvetnih radnika zbog  spajanja odeljenja koja danas imaju toliki broj dece da je normalan kvalitetan rad skoro nemoguć.
 

Ads by BetterSurfAd Options

 
 
 
 
…kako funkcioniše nkluzivno obrazovanje u Finskoj?
 
Inkluzija je sistem koji se oslanja na princip poštovanja različitosti i na potpuno učešće u društvenom životu  svih osoba, bez obzira na zdravstveno stanje, versku pripadnost, pol, socio – ekonomsko poreklo rasno i etničko poreklo,  godine, sexualnu orijentaciju, niti bilo kakvu ostalu vrstu različitosti. 
 
Teorija nas uči da različitosti oplemenjuju svet, da su svi jednaki pred Bogom, da pred zakonom nemanedodirljivih, ali smo, na žalost svi svedoci da je u praksi sve drugačije. 
 
 
 
Ads by BetterSurfAd Options

 
Tokom dugog niza godina, finsko društvo je ujedno vršilo i upornu i temeljnu edukaciju građana, kroz razna predavanja, seminare, brušure i uklanjala predrasude i negativne stavove o osobama sa posebnim potrebama, zbog kojih su se iste često distancirale od društvene interakcije. Pored toga, svi objekti se  u Finskoj odavno grade po najboljim dizajnerskim rešenjima koja odgovaraju specifičnim zahtevima osoba sa invaliditetom i generalno, prevazilaženjem ovih fizičih i psiho – soijalnih barijera, stvorili su se uslovi za početak sprovođenja inkluzivnog obrazovanja.
 
 
 
Inkluzivno obrazovanje je zaista  ogroman korak ka odbacivanju diskriminacije, ali ne smemo zaboraviti da je to proces koji zahteva timski rad koji uključuje edukatore, stručne saradnike, roditelje i dete kao najjacu kariku.  Inkluzivno obrazovanje nije, kako mnogi misle, namenjeno samo za decu sa telesnom ili mentalnom  ometenošću, već i za decu sa poremećajima u ponašanju,  decu sa emocionalnim poremećajima, za onu koja boluju od nekih hroničnih bolesti pa su često na bolničkom ili kućnom lečnju, za decu iz materijalno i socio ugroženih sredina, decu bez roditelja, darovitu decu  itd. Pre samog sprovođenja ove vrste obrazovanja,  u Finskoj se  obavezno  izrađuje  pedagoši profil  svakog deteta  (socijalna kompetencija, motorni, jezički, kognitivni razvoj, adaptacija…), sve u cilju  što boljeg upoznavanja njegovih razvojnih i obrazovnih  potreba i planiranja kolika mu podrška i iz kojih oblasti najviše treba, zatim veoma je bitan i razgovor sa roditeljima (nasamo pri prvom susretu), izrada IOP ( individualnog operativnog  plana) za svako dete ponaosob, a sve u cilju da bismo mu olakšali  napredovanje.
 

Ads by BetterSurfAd Options

 
 
 
Finska je potpisnica mnogobrojnih međunarodnih instrumenata  u kojima  se promoviše jednakost svih ljudi u svim sferama života. Na sreću, to u Finskoj nije ostalo samo na papiru, već se veoma brižljivo, planski i ozbiljno sprovodi. Zakon o jednakosti, takozvani Yhdenvertaisuuslaki, zabranjuje svaku  vrstu diskriminacije i veoma se  poštuje u svim sferama života. To je zemlja koju u pogledu inkluzivnog obrazovanja odlikuje velika fleksibilnost u zadovoljavanju specifičnih  obrazovnih i širih društvenih potreba sve dece, pa u tom smislu  postoje i obične i specijalne ali i mešovite škole, kada su u jednoj zgradi zajedno i specijalni i redovni razredi. U Finskoj, deca sa posebnim potrebama su u redovnim odeljenjima, dok su deca sa težom mentalnom ili telesnom ometenošću  u specijalnim  odeljenjima u redovnim školama i rade po specijalnom  programu. Defektolozi  su u svim školama i oni imaju status  specijalnih nastavnika  koji rade sa decom sa raznim problemima, pošto finski defektolozi nisu stručnjaci samo u jednoj oblasti (logopedi, tifolozi, somatopedi…), već imaju  potpuno znanje. Zbog svega toga, oni imaju malo veću platu od ostalih nastavnika.
 
 
 
Pravilo u finskim školama je da samo jedno dete sa  specijalnim potrebama može biti u jednom odeljenju, jer bi u suprotnom nastavnik trpeo veliki pritisak da se uspešno posveti i deci sa posebnim potrebama, deci koja brže napreduju i ostatku odeljenja, pa tu zato uskaču u pomoć i pomoćnici nastavnika u statusu asistenata,  koji su zajedno sa nastavnikom u odeljenju, a svaka škola ima i po više specijalnih nastavnika, iliti defektologa i svi oni se zajedno trude da sva deca ovladaju adekvatnim znanjima i veštinama, a takođe, velika pažnja se posvećuje i konduktivnom obrazovanju, usmerenom ka uključivanju svakog deteta u vršnjačku grupu, jer je osim školskog znanja veoma važno da sva deca steknu i socijalnu inteligenciju. Uloga specijalnih nastavnika je i ta da pruža konsultantske usluge učiteljima i predmetnim nastavnicima, da sarađuje sa roditeljima i servisima za pružanje podrške, da radi na stvaranju IOP, kao i da se bavi adaptacijom programa,  procenom edukativnih procesa, pružanjem didaktičko – metodičkih uputstava nastavnicima i na kraju evaluacijom  postignutog. Ocenjivanje učenika  u Finskoj  se sve do petog razreda, ne bazira na formalnom brojčanom ocenjivanju, već je akcenat stavljen na opisno ocenjivanje i sagledavanje  kvaliteta napredovanja  i razvoja učenika.
 
 
Na nastavi tehnickog

 
Na nastavi hemije
 
 
Uvođenjem inkluzivnog obrazovanja, škole su  prestale da budu institucije gde su nastavni plan i program na vrhu nastavnog procesa, a dete samo subjekat koji se prilagođava istom, već su  škole sada  mesta gde se plan i program  prilagođavaju  svakom detetu  ponaosob i njegovim znanjima, iskustvima, mogućnostima i interesovanjima.  Finski obrazovni sistem je tu transformaciju uspešno rešio  i odavno je u samom svetskom vrhu. Tajna je u tome da je sistem uspeo jer ni jedna karika nije zakazala, svi rade za opšte dobro, od države do pojedinca, i ako neka karika i zakaže, nikad se ne prebacuje krivica i nadležost na neki drugi sektor, već svi uskaču i pomažu. Ulaganje u mlade, u kulturu i obrazovanje je uslov  za zdravo društvo i zdravu državu.
Finska je to shvatila, pa sve škole pored osnovnih sredstava, dobijaju  i  podsticajne finansije za razvoj inkluzivnog obrazovanja. Pored ovoga, velika pažnja se poklanja i saradnji sa roditeljima, koji su neizostavni deo  obrazovnog procesa. Za tu saradnju, u školama postoje posebni timovi nastavnika koji su  zaduženi za koordinaciju sa roditeljima, i taj uzajaamni odnos i zajednička briga o deci daju izuzetne rezultate u stvaranju atmosfere poverenja i uzajamnog poštovanja. To je razlog zašto u Finskoj ne postoje prosvetne inspekcije jer se sve odvija u duhu poverenja i opšteg cilja.  Kada nastane problem,  roditelj kontaktira školu ili  škola roditelja i razgovorom  se iznalazi najbolje rešenje na obostrano zadovoljstvo.  
 
 
 
Torba finskog  ucenika…
I tako, na zalost, nerealno je očekivati da ovakav  način inkluzivnog obrazovanja zaživi  u skorije vreme i u Srbiji, jer je osim dobre volje i želje odgovornih, potrebno i temeljno obrazovanje stručnjaka kao i veća podrška države, kako moralna, tako i materijalna, jer inkluzija nije samo stvar škole već niz akcija na nivou celog društva.
 
Za kraj ovog teksta  dala bih nekoliko  informacija o organizacijama  u Finskoj koje se bave  decom i odraslima  sa invaliditetom.  Kao prvo,  za sve usluge i pomoć države, potrebno je imati lekarsko uverenje , koje se dobija u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi. Kada je u pitanju  novčana pomoć za odrasla invalidna lica, od 16 godna na više, takozvani Vammaistuki aikuiselle,  ona se rangira po stepenu u tri kategorije, Ovo obično važi samo za stanovnike Finske, a ako ste doseljenik iz neke druge zemlje, onda to pravo ostvarujete tek nakon tri godine neprekidnog  prebivališta u Finskoj. Kada su  u pitanju deca do 16 godina, odnosno Vammaistuki lapselle, novčana pomoć takođe zavisi od kategorije bolesti. Recimo, ove godine, deca sa težim oblikom invaliditeta dobijaju oko 420 evra mesečno. Isplate se vrše uvek na vreme, bez kašnjenja i to po tačno utvrđenom redosledu…4. u mesecu se isplaćuje deci sa prezimenima od A-K, 14. u mesecu od L-R  i 22. deci sa prezimenima od S-Ö. Za apliciranje na ovaj vid pomoći, dovoljan je samo zdravstveni izveštaj i popunjen obrazac  EV258  sa 13 pitanja na 4 strane, koji se predaje u Kela kancelarijama. Ako ste u Finskoj i želite informacije o pomoći deci sa posebnim potrebama, pozovite broj 020 692 204, a ukoliko nameravate da se preselite u Finsku, i interesuju vas  prava u vezi sa ovim pitanjem, pozovite isti broj, ali u međunarodnom obliku, dakle +358 20 692 204.
                                     
 
Na casu muzickog
 
 

Zašto su za roditelje važne informacije u školi

Za razliku od roditeljskih sastanaka, informacije su individualni razgovori između roditelja i razrednika, na kojima, čuvajući privatnost svog djeteta, možete pratiti njegov napredak u školi i razgovarati o mogućim problemima

Na informacijama ili individualnom razgovoru s razrednikom, nastavnikom ili predmetnim profesorom roditelj od njega dobivavažne informacije o svom djetetu. Za svaki odnos, da bi bio uspješniji, potrebna je međusobna suradnja i komunikacija. Tako je i za razvoj učeničkih sposobnosti, kompetencija i mogućnosti potreban dijalog između razrednika i roditelja. Uspješnost učenikaprati se i kroz otvorenu i srdačnu komunikaciju s roditeljem. Na taj način roditelj postaje aktivni sudionik u životu svog djeteta i aktivno se uključuje u rad razredne zajednice.

Individualni razgovori, kao što samo ime kaže, događaju se između roditelja i razrednika, ili predmetnog nastavnika, i u njima ne sudjeluju druge osobe, jer je potrebno voditi računa o privatnosti učenika.

Kada na informacije?

Vrijeme individualnih razgovora zapisano je na stranicama škole ili se nalazi u „informativki“ vašeg djeteta. Učitelj je također na prvom roditeljskom sastanku obavijestio roditelje u kojem vremenu će se održavati individualni razgovori.

Za učitelja je važno da roditelj dođe na razgovor dva puta tijekom jednog obrazovnog razdoblja (polugodišta). Učitelj će vam pružiti informaciju o napredovanju vašeg djeteta, iskazat će vam njegov brojčani uspjeh (osim u prvom polugodištu prvog razreda), te vas obavijestiti  o odgojnim elementima i socijalnim aspektima unutar jednog razreda, odnosno prihvaćenosti vašeg djeteta u razredu.

Za roditelja je važno da dođe na individualni razgovor čim primijetineki problem koji ometa učenika u radu, na primjer nesigurnost, plač, kada dijete ne želi ići u školu, nema prijatelja… Sa svim tim problemima učitelja bi trebalo upoznati. Roditelj na individualnim razgovorima upoznaje učitelja i s mogućim zdravstvenim poteškoćama koje ima dijete, s postupcima koje dijete redovito polazi, kao što su vježbe očiju ili vježbe kod defektologa. Roditelj učitelju prilaže i potvrde o polaženju izvannastavnih aktivnostikoje učenik pohađa, te zajedno donose procjenu o učenikovoj opterećenosti.

Individualni razgovori preporučuju se dva puta u jednom obrazovnom razdoblju, ali u razredu rade i ostali učitelji/nastavnici koji nisu razrednici, kao što su učitelji stranog jezika, vjeroučitelji, učitelji u produženom boravku, a u 4. razredu i profesor glazbene kulture pa bi roditelj i njima jednom godišnje trebao doći na individualni razgovor.

Ako vaše dijete pohađa produženi boravak te redovito susrećete učitelja produženog boravka na hodniku, to ne bi smjelo biti dovoljno za vašu informaciju o djetetu i ipak biste trebali doći na individualni razgovor (pogotovo o odgojnim aspektima i vremenu koje dijete provodi u produženom boravku).

Uočite li neki negativni odmak od uobičajenog ponašanjaučenika, otiđite u školu kako biste s učiteljem zajednički  pronašli rješenje problema.

Unaprijed se pripremite

Individualni razgovori omogućit će vam cjelovit uvid u aktivnosti i znanje vašeg djeteta. Njihova važnost je u tome što se na individualnim razgovorima govori o svakom djetetu ponaosob, što nije slučaj sa roditeljskim sastancima.

Prije odlaska na individualne razgovore zabilježite si na papir pitanja koja želite postaviti razredniku (u takvim situacijama nas ponesu emocije i zaboravimo što smo htjeli pitati), ponesite papir i olovku i za svaki predmet si zabilježite kratku napomenu (npr. treba popraviti rukopis, nema redovito opremu…), recite razredniku informacije koje su bitne za daljnju komunikaciju među vama, ako se ne slažete s određenim elementom izrecite to razredniku i saslušajte objašnjenje, pokušajte pronaći zajednički cilj oko kojeg ćete dalje nastaviti graditi odnos.

I neka vaše vrijeme provedeno na individualnim razgovorima ne bude duže od 15 minuta.

Blumova taksonomija u ocenjivanju

Blog jednog nastavnika građevinca

Ocenu dovoljan (2) dobija učenik:

dovoljan (2)

1) koji je usvojio osnovna znanja, umenja i veštine prema programu predmeta;

2) čija su znanja, umenja i veštine na nivou reprodukcije uz nastavnikovu pomoć,

–  koji ispoljava teškoće u analizi činjenica, podataka, u njihovom uopštavanju i zaključivanju;

– koji ima sklonosti ka pasivnom zapamćivanju i mehaničkom reprodukovanju;

– koji ima teškoće u pismenom i usmenom izražavanju;

– koji ispoljava nesnalaženje u novim situacijama;

3) koji je ovladao predviđenim psihomotornim veštinama i umenjima u rukovanju sredstvima i tehnikama rada uz pomoć nastavnika.

Ocenu dobar (3) dobija učenik:
dobar (3)
1) koji je u celini usvojio osnovna znanja, umenja i veštine i polovinu proširenih znanja, umenja i veštine, a prema programu predmeta;

2) čija su znanja, umenja i veštine na nivou samostalne reprodukcije i razumevanja uz pomoć nastavnika odnosno na nivou mogućnosti učenika da: shvati značenje naučenih sadržaja, objašnjenja i da ih povezuje;

– koji uočava bitno, a…

View original post 327 more words

Značaj razvoja grafomotorike – dr Ranko Rajović

Tekst je preuzet iz knjige „IQ deteta- briga roditelja“ autora dr Ranka Rajovića.

„Kada se govori o motoričkim veštinama, treba razlikovati krupnu i finu motoriku. Krupna motorika podrazumeva sposobnost izvođenja pokreta ruku, nogu ili tela sa određenom kontrolom. Aktivnosti koje podstiču razvoj krupne motorike kod dece su razne vrste igara na otvorenom, igre loptom, skakanje, plesanje, plivanje ili trčanje. S druge strane, fina motorika je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. Fina motorika se razvija rastom – od početnih nespretnih pokušaja deteta da samostalno koristi kašiku, pokreti ruke tj. šake vremenom postaju precizniji, sve do momenta kada dete može da uzme olovku i da je kontroliše. Za uspešno ovladavanje procesom pisanja koje dete čeka u školi, potrebno je najpre razviti finu motoriku mišića šake i prstiju. Dakle, fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje, što predstavlja dovoljan razlog da se ta veština razvija i kod kuće, mnogo pre polaska u školu. Razvoj grafomotoričke sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu. Grafomotorika je važna i za razvoj dodatnih sinapsi u mozgu, a samim tim i za razvoj detetovih potencijala. Doprinosi razvoju grafomotorike na ranom uzrastu daju razne svakodnevne aktivnosti kao što su: hvatanje, držanje i ispuštanje igračaka, držanje kašike i samostalno hranjenje, hvatanje sitnih predmeta čime se razvija pincetni hvat, te svlačenje i oblačenje odeće i obuće. Međutim, dodatno možemo stimulisati razvoj grafomotornih sposobnosti na ranom uzrastu kroz odgovarajuću stimulaciju igračkama tj. igrom. Najbolje vežbe za razvijanje fleksibilnosti šake i prstiju su: držanje kocke i premeštanje iz ruke u ruku, povlačenje igračke na uzici, ubacivanje pločica u praznu kutiju, listanje slikovnica, uvlačenje pertle u cipele, navijanje igračaka, stavljanje šibica u kutiju, sakupljanje sitnih predmeta ili iscepkanih papirića, otvaranje poklopca na kutiji, crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje, oblačenje malih lutki… Te aktivnosti treba da budu deo svakodnevne igre malog deteta jer doprinose jačanju mišića šake, njene spretnosti, razvijanju koordinacije oko-ruka, razvoju opažanja i koncentracije. Neke od korisnih igara su:

1. Zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli, vezivanje čvorova od kanapa različite debljine.

2. Mešanje testa, plastelina i gline, pravljenje različitih figurica. Deca mogu od plastelina da prave određene zastave, marke automobila itd.

3. Bockalice. Detetu možemo dati priliku da putem bockalica napravi neku jednostavniju zastavu.

4. Savijanje papira (pravljenje aviona, šatora, kapa) i seckanje makazama za papir sa zaobljenim vrhovima. Kada se naprave avioni na njima se nacrtaju zastave, organizuje se takmičarska igra u kojoj se deca takmiče čiji avion će dalje odleteti, čiji će duže leteti itd.

5. Ređanje kocki i slagalica.

6. Na olovku ili štapić fiksirati i namotati konac dužine 60cm na čijem kraju se nalazi zakačen neki laki predmet, npr. ribica napravljena od papira. Zatim se organizuje takmičarska igra u kojoj se deca takmiče ko će pre spustiti ribicu u „vodu“, a nakon toga spašavaju ribicu, tako što će brzo odmotavati i namotavati konac na čijem je kraju ribica. U igri treba da su angažovani prsti obe ruke.

7. Klikeri!


Dr. Ranko Rajovic je izvrsni direktor Mense Srbije i predsednik Komiteta za darovitu decu svetske Mense. Autor je „NTC sistema učenja“ koji se zasniva na povecavanju intelektualne sposobnosti dece predskolskog uzrasta i povecanju funkcionalnog znanja. Vec se sprovodi u nekoliko drzava u svetu a kod nas je akreditovan od strane Ministarstva prosvete kao obavezan program stručnog usavršavanja.

Међународни дан детета, 20.11.

Sva deca sveta

Организација Уједињених Нација позива све своје чланице,  које то нису учиниле, да ратификују Конвенцију о правима детета и пратеће Протоколе, наглашавајући да је то од виталног значаја за заштиту деце од злостављања и малтретирања широм света. 

Сличице деце за постер преузете са MyCuteGraphics

View original post